Treking Serbia - Blog

NP Retezat, vrhovi Retezat 2485 mnv i Peleaga 2509 mnv, Rumunija

17.08.2017

Planina i Nacionalni park

Planina Retezat (Munţii Retezat) je jedan od najviših masiva u Rumuniji, pripada Južnim Karpatima, takođe poznatim i pod imenom Transilvanijski Alpi. Najviši vrh Retezata je Peleaga (Vârful Peleaga) visine 2509 mnv. Od ostalih značajnih vrhova ovog masiva izdvajaju se Papuza (Vârful Păpuşa) 2508 mnv i Retezat (Vârful Retezat) 2485 mnv, ali i ostali brojni vrhovi preko 2300 metara kojih ima čak 19. Papuza, prevedeno sa rumunskog znači “lutka”, a Retezat znači “odsečen”.

Nacionalni park Retezat je prvi nacionalni park u Rumuniji, proglašen 1935. god., a prema svedočenju brojnih rumunskih planinara, koje smo sreli ova dva dana može se lako primetiti da su Rumuni jako ponosni na ovu planinu. Skoro svi su istakli da je ovo najlepša planina u Rumuniji.

Na samoj planini postoji veoma veliki broj glečerskih jezera, uključujući i jezero Bukura (Lacul Bucura), koje se nalazi na nadmorskoj visini 2040 mnv i najveće je glečersko jezero u Rumuniji.

Planinarenje na Retezatu

Planina i Nacionalni park nude brojne mogućnosti za skoro sve aktivnosti na otvorenom: kampovanje, skijanje, šetnja, trekking, planinarenje, penjanje u steni, planinski biciklizam…

Sve planinarske staze su veoma dobro markirane i obeležene i čine ogromnu mrežu staza koje međusobno povezuju brojne vrhove, grebene sa početnim tačkama i planinarskim domovima. Markacije su odrađene različitim bojama i oblicima za svaku stazu, pa uz kartu, orijentacija na terenu ne predstavlja problem, ako znate gde idete. Lični zaključak nas učesnika je da je to mnogo praktičnije nego napraviti splet staza sa istim markacijama, kao što se to u Srbiji potencira.

retezat (1).jpg


Akcija

Ova akcija planirana ja kao trodnevna poseta Rumuniji, gde bi se prva dva dana peli na vrhove Retezat i Peleaga, a organizovao ju je vodič Ilija Knežević iz PK “Ozren” Sokobanja. Na put krećemo u četvrtak uveče, 13 planinara iz Sokobanje i Aleksinca i jedino ja iz Kragujevca. Grupi se priključujem na auto-putu kod Batočine oko 22 časa, pa zajedno krećemo put Smedereva - Kovina - Bele Crkve i dalje ulazimo u Rumuniju do naše krajnje destinacije - planinskog centra Raušor, gde smo stigli malo pre 7:00 časova i gde smo imali rezervisan smeštaj. Doručkujemo, pripremamo se za planinarenje i ostavljamo višak stvari u motelu.

Prvi dan - vrh Retezat

Na treking krećemo u 09:00 časova. Raušor se nalazi na nadmorskoj visini 1180 m, a potrebno je popeti se na 2485 mnv. Plan je da se do vrha krećemo stazom markiranom crvenim trouglom.

Na samom početku staza vodi kroz šumovite predele smrče, ispresecane ponekom livadom. Na oko 1500mnv izlazimo na greben Prelucele, koji je takođe šumovit, pa se tek pomalo pružaju vidici na masiv u pravcu jugo-zapada.

Granica vegetacije smrče ovde prestaje na oko 1700 mnv, a zamenjuje je žbunasta forma planinskog bora. Tu kreće pravo uživanje u pogledima. Još uvek smo na grebenu i lagano dobijamo na visini, a livade i žbunaste borove vrlo brzo smenjuju stabilni kameni blokovi, veličine i do 2 m, preko kojih vodi staza.

retezat (2).jpg

Pred završni uspon na vrh Retezat (ispred), levo od nas se nalazi vrh Prelucele 2265 mnv koji smo zaobišli prateći markacija na stazi. Kameniti teren je karakterističan za ovu deonicu sve do samog vrha.

Nalazimo se na visini od oko 2100 mnv i naše kretanje odatle, pa sve do vrha je ličilo na igricu “Super Mario”. Sa ove visine se već vidi veliki broj ledničkih jezera, kao i jezero Stevia u samom podnožju Retezata. Nagib terena na završnom usponu varira od 20% do 45%.

Našoj grupi je za savladavanje 8 km do vrha i +1456 visinskih metara, trebalo čak 7 časova, usled objektivnih okolnosti, umora od puta i manjih poteškoća, ali realno je da za spremniju grupu to vreme bude kraće.

Sa vrha odlučujemo da siđemo veoma strmom stazom (markirana žutom linijom) ka grebenu Lolaia do kote 2200 mnv, gde skrećemo levo ka jezeru Stevia i dalje prateći tok reke koja otiče iz jezera silazimo do Raušora, stazom koja je markirana crvenom linijom.

retezat (3).jpg


retezat (4).jpg

Sedlo između vrhova Prelucele i Retezat odakle se lepo vidi jezero Stevia nekih 200 metara ispod nas.

retezat (5).jpg


retezat (6).jpg

Na ovoj akciji učestvovali su planinari iz PK "Ozren" Sokobanja, PSK "Brđanka" iz Aleksinca i  PEK "Gora" Kragujevac. Najstariji učesnik bila je gospođa Dušanka sa 72 godine, koja nas je dodatno motivisala svojom upornošću i odlučnošću da se popenje na ovaj vrh i napravi veliki podvig.

retezat (8).jpg

U silasku sa vrha, jezero Stevia koje je ugnežđeno u dolini u podnožju vrhova Prelucele i Retezat na oko 2200 mnv.

Dužina staze: 14,5 km

Visinska razlika: +-1456 m

Vreme provedeno na stazi: 11:33

Trek staze možete preuzeti ovde.


Drugi dan - vrh Peleaga

Za početak uspona drugog dana, na vrh Peleaga odabrali smo drugu pristupnu tačku severnog dela NP Retazat, mesto Carnic, do koga je najdalje moguće doći minibusom. Odavde postoji šumski put, ali je jako lošeg kvaliteta, pa smo i tu deonicu, sve do planinarskog doma Pietrele, morali da prepešačimo.

Od početne tačke pa sve do doma morali smo da pređemo 5 km i oko 500 metara uspona. Od doma Pietrele kreće šumska staza (markirana plavom linijom) ka drugom planinarskom domu Gentiana, koji se nalazi na 1672 mnv i na sedmom kilometru od Carnica.

retezat (9).jpg

Dolina Pietrele, pogled na sedlo i vrh Bucura i čijem pravcu smo se i zaputili.

retezat (10).jpg

Kako smo se bližili visini od oko 1700 m tako je nestajala i šuma smrče koju je opet zamenio planinaski bor, tamo gde je mogao da izraste od kamena. I dalje, staza je vodila dolinom ka sedlu Bucura. Pred sam izlazak na sedlo sledi strmi uspon nekih 200 metara visinske razlike od jezera Pietrele. Sa sedla smo ugledali jezero Bucura i kamp sa brojnim šatorima na obali jezera. Odavde staze vode u sva četiri pravca, naša je vodila levo, grebenom ka Peleagi (crvena linija). Odmah kreće voma strmi uspon ka bezimenom vrhu na koti nešto malo iznad 2300 mnv. Ovde se ide četvoronoške preko kamenih blokova. Nakon ovog vrha, sledi kraći spust i nakon toga završni uspon na Peleagu 2509 mnv.

retezat (11).jpg

Sedlo Bucura i istoimeni vrh (pravo u oblaku) posmatrano sa neimenovanog vrha sa oko 2300 mnv. Levo u dolini staza koja se vidi vodi do jezera Bucura i kampa na obali jezera.

retezat (12).jpg

Pogled na vrh Peleaga na koji smo se zaputili, koji je o tom trenutku bio u oblaku, ali na našu sreću, uprkos prognozama koje su najavljivale kišu, vreme se prolepšalo dok smo mi stigli na vrh i tako ostalo sve do našeg povratka u motel.

retezat (13).jpg

Jezero Bucura levo i vrh Retezat desno od znaka na vrhu Peleaga 2509 mnv

Sa Peleage silazimo strmom stazom koja vodi grebenom do sledećeg vrha Papusa, ali na sedlu skrećemo sa ove staze i silazimo u dolinu Valea Rea u kojoj se nalazi nekoliko jezera i istoimena reka.

Ovom dolinom dolazimo do šume, a zatim i do put a, odakle smo krenuli i kojim silazimo do minibusa.

retezat (14).jpg

Staza kojom smo se spustili sa Peleage, sedlo i vrh Papusa 2508 mnv (desno). Mi smo se spustivši se na sedlo uputili levo ka jezerima u dolini Valea Rea.

retezat (15).jpg

 

retezat (16).jpg

Dužina staze: 24,5 km

Visinska razlika: +-1989 m

Vreme provedeno na stazi: 10:00

Trek staze možete preuzeti ovde.

retezat (23).jpg

Desni trek je naša staza koju smo prešli prvog dana do Retezata, levi trek predstavlja stazu ka vrhu Peleaga.


Treći dan - povratak i obilazak znamenitosti Rumunije

Treći dan naše avanture iskoristili smo za usputni obilazak nekoliko rumunskih znamenitosti, a prva na tom putu bila je crkva Densus u istoimenom selu. Crkva je sagrađena u 14 veku i jedna od najstariji crkava u Rumuniji, a posvećena je Svetom Nikoli. Postoji više legedi o njenom nastanku. Jedna kaze da je Densus crkva paganski spomenik, jedna da je hram boga Marsa, a treca da je sagrađena kao mauzolej za generala Longina, koji je poginuo tokom jednog od rimskih osvajačkih ratova u Dakiji. Po povlačenju rimske uprave, hram crkve Densus je postao hrišćanski objekat u kome je služena liturgija.

retezat (17).jpg

Hunedoara je grad koji se nalazi na krajnjem zapadu čuvene rumunske pokrajine Transilvanije. Ovaj grad je poznat po čuvenom dvorcu Sibinjanin Janka ili ti Janoša Hunjadija. Dvorac je u skorije vreme obnovljen i pretvoren u muzej.

retezat (18).jpg

Spoljašnjost dvorca u Hunedoari.

retezat (19).jpg

Centralni trg.

retezat (20).jpg

Grad Deva koji je sedišete okruga Hunedoara, razvio se oko istoimene tvrđave koja se nalazi na brdu koje dominira krajolikom na visini 187 mnv. Danas je tvrđava značajan turistički centar do koje je moguće doći uz pomoć panoramskog lifta, ali je vreme čekanja i do 3 sata ili pešaka za oko 30 minuta hoda, što nama planinarima i nije predstavljalo problem.

 retezat (22).jpg

Pogled sa tvrđave Deva na istoimeni grad.

Temišvar je grad u Rumuniji, najveći grad Banata i leži na reci Begej. Temišvar je treći po veličini grad u Rumuniji i takođe kulturni, obrazovni i trgovački centar zapadne Rumunije.

Temišvar je najveći kuturno istorijski centar Srba u Rumuniji. Najviše srpskog življa okupljeno je u Temišvaru. U Temišvaru se nalazi sedište Eparhije Temišvarske Srpske pravoslavne crkve.

Više fotografija sa ovog putovanja možete pogledati u albumu na našoj FB stranici.


Dopao Vam se ovaj tekst? Podelite ga na: